среда, 6. мај 2020.

Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу за ученике другог разреда

                                           ПСАЛМИ ДАВИДОВИ


Сигурно је да није Давид аутор свих псалама, иако је општеприхваћено
име: Псалми Давидови. То најбоље показује 137. псалам у коме богоизабрани
народ тугује због вавилонског ропства, а знамо да је Давид царовао од 1010
до 970, а вавилонско ропство је почело негде око 582. године. Дакле, више
аутора је писало псалме и негде око 170. године пре Христа је завршено
њихово писање. У псалмима је сажето све што садрже друге старозаветне
књиге, историја стварања, историја изабраног народа, пророштва о спасењу.
Такође, у њима је садржано све што подразумева животно трагање свакога
човека, уз јасну богочовечанску поруку о спасењу света и човека.

                                      МЕСИЈАНСКИ ПСАЛМИ

То су они псалми који говоре о великим и славним делима Христовим
пре него што су се стварно догодила, са прецизношћу и тачношћу. Пажљивим
поређењем текста у Псалмима са новозаветним текстом о конкретном
догађају видимо да је псалмопојац заиста видео унапред оно што се
догодило касније. Да бисмо могли боље да пратимо све то, испод наведеног
текста из псалама записано је новозаветно место које потврђује испуњење
предсказаног.
1. Христос, Син Божији:
„Ти си Син мој, Ја те данас родих“ ( Пс. 2, 7).
Мт. 3, 17.
Васкрсење:
2. „Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој
види трулење“ (Пс. 16, 10).
Мк. 16, 6–7.
Ругање на Голготи:
3. „Сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом: Ослонио се на Господа,
нека му помогне, нека га избави ако га милује“ (Пс. 22, 7–8).
Лк. 23, 35.
Подела Христових хаљина на Голготи:
4. „Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб“ (Пс. 22, 18).
Мт. 27, 35–36.
Лажни сведоци:
5. „Усташе на ме лажни сведоци; што не знам, за оно ме питају“ (Пс. 35, 1).
Мк. 14, 57–58.
108 109
Јудина издаја:
6. „Човек мира мога, у кога се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже пету на
ме“ (Пс. 41. 9).
Лк. 22, 47–48.
Оцат на Крсту:
7. „Дају ми жуч да пијем, и у жеђи мојој поје ме оцтом“ (Пс. 60, 21).
Мт. 27, 34.
Вазнесење:
8. „Ти си изашао на висину, и довео си робље, примио дарове за људе, а и за
оне који се противе да овде обитаваш, Господе“ (Пс. 68, 18).
Мк. 16, 19; 1. Кор. 15, 4; Еф. 4, 8.
Молитва за непријатеље:
9. „За љубав моју устају на мене, а ја се молим“ (Пс. 109, 4).
Христова свештеничка служба:
Лк. 23, 34.
Христова свештеничка служба:
10. „Господ се заклео и неће се покајати: Ти си свештеник довека по реду
Мелхиседекову“ (Пс. 110, 4).
Јевр. 5, 5–6.

ОБЈАШЊЕЊЕ: Ознаке у загради нпр. ПС. 110,4 означавају ,пс је псалм, 110 је број псалма, а 4 је стих псалма.
Ове друге ознаке су ознаке новозаветних текстова, нпр „Мт“ је Матејево јеванђеље, „Мк“ је Марко, „Јевр“ је посланица Јеврејима...

ЗAДАТАК: У Псалтиру (књига са псалмима) пронаћи било која два, овде, поменута псалма и наћи новозавјетне стихове у којима се потврђују ти псалми.

П.С. ако немате књигу Старог и Новога завета, потражите на Интернету.

понедељак, 4. мај 2020.

Из живота светих за ученике првр године


                 
                   

                          Житије светог Вукашина из Клепаца


Овај Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине).
Био је родом од фамилије Мандрапа, и звао се Вукашин. Треба да је рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сарајеву, па га се зато они Клепчани који су преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. мало сећају, док га се поједини Срби у Сарајеву добро сећају. У Сарајеву је породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом Сарајевском црквом.
Када је 1941. године дошла усташка злочиначка НДХ, Вукашин, који је до тада често виђан у Старој Српској цркви Св. Арханђела у Сарајеву, склонио се у своје село, али су хрватске усташе римокатолици и тамо дошли, побили му све у његовој и другим кућама у Клепцима и суседним Пребиловцима, као и многе друге Србе у долини Неретве и по скоро читавој Херцеговини, и тада буде ухваћен и Вукашин. Кажу да је био на „неким шумским радовима“, али изгледа да се био склонио „у шуму“, тј. у неки од збегова Српског народа, где су се прогоњени и убијани Срби склањали да би сачували голи живот.
Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима. У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих Јасеновачких логораша, под насловом Само ти, дете, ради свој посао .
Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје Православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић“.
Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем сјекао једно по једно ухо и нос.
Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке „Независне Државе Хрватске“, тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмерност, полако и разговетно рекао:
„Ради ти, дијете, свој посао!“
Овај одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудио, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неду Зецу, који је ово касније и записао, и објављено је у збиркама сведочења преживелих логораша из Јасеновца.
Светог Мученика Вукашина сав народ српски поштује као Новомученика. Његова фреска поодавно је насликана у Ман. Св. Арханђела Гаврила у Земуну, и такође у скиту Јован-До код Острога, а свети лик му је насликан и међу Светитељима Захумско- Херцеговачке Епархије, коју је за прославу њене 780-годишњице урадио иконописац Александар Живадиновић (студент Академије СПЦ за конзервацију и обнову).
На Св. Апостола и Јеванђелиста Јована Св. Архијерејски Сабор наше Цркве свечано је прославио Светог Вукашина заједно са бројним другим новим свештеномученицима и мученицима и у календар Светих Православне Цркве унео.
У Манастиру Тврдошу насликана је икона Св. Вукашина и спеван му је Тропар.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве 1998. године, Вукашин из Клепаца, као мученик, унет је у Именослов Српске Православне Цркве.
Датум празновања је 16. мај по јулијанском календару (29. мај по новом календару).


Св. Владика Николај Велимировић (филм у једном делу) За ученике Е41,М41, Е31,Е32,М32Е31